Metoda Marije Montesori je najraširenija metoda u svetu,prisutna na svim kontinentima.Rado prihvaćena u zemljama gde vlada humanističko shvatanje,demokratija,gde se dete nalazi u centru interesovanja,gde se smatra da je mir dragocenost koju treba čuvati.Naglasak nije na podučavanju deteta,nego se osigurava podsticajna sredina koja povećava dečiju prirodnu radoznalost.

Osnovni principi Montessori pedagogije:

PRINCIP “UPIJAJUĆEG UMA”-Dete je poput sunđera koji upija sve oko sebe. Vaspitači i učitelji preuzmaju odgovornost i od njih se očekuje da tokom osetljivog razdoblja deteta utiču na njega.
PRINCIP POSMATRANJA -Posmatranjem utvrđujemo detetove potrebe.
PRINCIP DISCIPLINE – Dete se uči odgovarajućim ponašanjima.
PRINCIP RADNOG INSTINKTA – Radni instinkt je izraženiji odnosno snažniji ukoliko postoji sloboda izbora, disciplina i odgovarajući red unutar detetovog okruženja.
PRINCIP SAMOSTALNOSTI – Posredstvom materijala detetu treba omogućiti razvoj samostalnosti.
PRINCIP MIROVANJA (TIŠINE) – Vežbanjem tišine dete uspeva da dostigne svoj unutarnji miri tako se na diskretan način razvija njegova aktivnost.
PRINCIP KONTROLE NAD GREŠKAMA – Rad s materijalima podešen je tako da dete samo zapazi i ispravi grešku.
PRINCIP HETEROGENOSTI GRUPE – Mlađa deca uče od svojih starijih prijatelja u igri I učenju.
PRINCIP “TRI VREMENA” – Novi se sadržaji uče kroz tri nivoa:

Povezivanjem smislenosti s određenim ponašanjem
Ponovnim upoznavanjem s imenovanim objektima
Ponavljanjem povezivanja objekata sa određenim ponašanjem